AllBestEssays.com - All Best Essays, Term Papers and Book Report
Search

Uloga Zene

Essay by   •  November 23, 2016  •  Essay  •  1,163 Words (5 Pages)  •  1,080 Views

Essay Preview: Uloga Zene

Report this essay
Page 1 of 5

Fakultet za medije i komunikacije

Univerziteta Singidunum

Uloga žene

 (ispitni rad)

Predmet: Prostori filozofske komunikacije

Nastavnik: Predrag Krstić

Student: Nina Todorović

Broj indeksa: 15/407

Datum: avgust 2016.

Uloga žene

Kroz celu istoriju čovečanstva žene su se smatrale slabijim bićima. Nisu bile odgovorne za neka bitna pitanja, odluke, politiku i upravljanje državom. Čuvale su dom, bavile su se kućnim poslovima i vaspitavale decu. Razmišljanja filozofa o ulozi žena, kao i svemu drugom, su se razlikovala; što je jedan tvrdio drugi je smatrao zabludom. Doduše, oni su se više bavili apstraktnim pitanjem šta je čovek, a ne muško i žensko biće. Žene su bile usputna tema. Pored toga, filozofi su, svako na svoj način, svoje razmišljanje posvetili i ženskom rodu.

U mitologiji starih Grka žene su predstavljene kao božanstva, ali i kao prokletstvo, što možemo videti u priči o Pandorinoj kutiji. Pandora je poslata na zemlju kako bi kaznila ljudski rod. U bibliji je takođe Eva bila ta koja je pojela jabuku. "S mukom ćeš rađati decu, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvoga, i on će ti biti gospodar".[1] Kada se priča o rajskom vrtu malo bolje sagleda, postavlja se pitanje da li Eva kriva i da li je ona jedina počinila greh ili je Adam bio isuviše slab da sam postupi onako kako misli da je ispravno, već je slušao sve što mu žena kaže. Odgovor glasi: Adam nije mogao da se odupre grehu isto koliko i Eva. U srednjem veku se pojavljuje ideja o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi. Nastala je od zemlje kao i on. Imala je jednaki status i nije bila pokorna. Otišla je iz raja zbog svoje svojeglavosti. Obe Adamove žene su predstavljene kao grešne, ali je Adam bio taj koji nije mogao da im se suprostavi.

Feminizam je prihvatio mnoge filozofske pretpostavke. Jedna od tih je bila da je ljudski subjekt sačinjen od dve dihotomski suprostavljene karakteristike. Jedna se smatrala pozitivnom, a druga negativnom. Potčinjena karakteristika je bila negacija primarnog termina. Duh i telo su bile te dve karakteristike. Telo je ono što nije duh, a duh je morao da istisne telo da bi sačuvao svoj integritet. Muškarac je bio povezan sa duhom, a žena sa telom. Takvo poređenje nije ni malo slučajno i predstavlja način na koji se razvila filozofija.

Postavlja se pitanje zašto je to tako, zašto žena i telo, muškarac i duh? Žena i ženskost su večita enigma filozofije. Niče je ženu prikazao kao nemoguću i nedostižnu istinu. telo je bilo nešto što predstavlja opasnost po operacije razuma. Na telo se gledalo kao na pasivno i reproduktivno, kao na objekat, i zato se i poistovećivalo sa ženom.

Aritotel je na materinstvo gledao kao na negovanje i brigu o domaćinstvu. Majka je stvorila samo bezobličnu materiju, a otac je bio taj koji je dao formu, oblik i specifične odlike koje su nedostajale.  

Tales iz Mileta, matematičar i filozof, govorio je da je zahvalan sudbini iz tri razloga: "Prvo što sam se rodio kao čovek, a ne kao životinja, zatim kao muškarac, a ne kao žena i treće kao Grk, a ne Barbarin." [2] Platon smatra da je žena nastala drugim rađanjem muškarca. Ako je muškarac vodio nedoličan život, kazna će mu biti da u drugom rađanju dobije žensku narav. Demokritu iz Abdere se pripisuje da je rekao: “Žena neka se ne vežba u govoru (govorništvu) jer je to strasno”, “Biti u vlasti žene bila bi za čoveka krajna sramota”, ”Neki, naime, vladaju gradovima, a robuju ženama”. [3]Demokrit je smatrao da je filozofija lek od bezbožnih naslada sa ženama, jer ona pruža lepe i časne stvari.

Šopenhauerevo delo "O ženama" oduvek je privlačilo pažnju, jer iznosi na videlo neke istine koje čovek zaslepljen polnim nagonom ne može videti. U isto vreme te misli kao svoj temelj imaju celu Šopenhaurovu filozofiju. Žena je usmerena na pasivnost, ne na aktivnost. Muskarac je aktivan Jang, žena je pasivna Jin. Napetost i otpustenost volje. Sila privlačenja i sila odbijanja. Komplementarne suprotnosti koje se dopunjuju i koje ne mogu jedna bez druge. Takva uzajamno dopunjavanje je suprotnost zene i muskarca.

...

...

Download as:   txt (8.2 Kb)   pdf (84.4 Kb)   docx (14.4 Kb)  
Continue for 4 more pages »
Only available on AllBestEssays.com